Старији мушкарац, привучен младом чаробницом поред обале, ужива у носталгичном састанку, поново распламсавајући давно изгубљену страст у безвременом, сензуалном спектаклу.
У близини ивице обале, старији господин гајио је чежњу за романтиком, чежњу која као да је била изгубљена у песку времена.Срце му је било тешко од терета усамљености, осећаја који само нежни додир може да ублажи.Док су таласи шапутали своје тајне, блистава лепотица се приближавала, њена младалачка привлачност немогућа за одолети.Старе очи осветљене надом, срце му је дивље куцало у ишчекивању.Она је била визија лепоте, светионик наде у његовом иначе пустом свету.Ваздух је био густ од жеље, њихова тела су се љуљала у ритму старом колико и само време.Старије руке су биле стабилне, његов додир испуњен животним жудњама.Сцена је била сведочанство безвременске љубави, плес између годишњих доба, тренутак страсти који је одјекивао вековима.